Letter 162

Tchaikovsky Research
The printable version is no longer supported and may have rendering errors. Please update your browser bookmarks and please use the default browser print function instead.
Date 26 November/8 December 1869
Addressed to Ivan Klimenko
Where written Moscow
Language Russian
Autograph Location unknown
Publication Мои воспоминания о Петре Ильиче Чайковском (1908), p. 62–63 ("1871/1872")
П. И. Чайковский. Полное собрание сочинений, том V (1959), p. 190–191
П. И. Чайковский. Забытое и новое (1995), p. 85-86
Notes Manuscript copy in Klin (Russia): Tchaikovsky State Memorial Musical Museum-Reserve

Text

Based on a handwritten copy in the Tchaikovsky State Memorial Musical Museum-Reserve at Klin, which may contain differences in formatting and content from Tchaikovsky's original letter.

Tchaikovsky wrote this letter in the old Church Slavonic dialect, in response to a similar letter from Klimenko.

Russian text
(original)
Брате!

Возлюбе премудрых господь, зань же и сердец восхваление и вертограду ангельску благопоспешно сущу, и той земли и ада, яко от тли разверзшему так о глаголаше: восплещите рукама и гласом хвалу воспоенну да не от мира в езеро приснопрославленну — абие же аз сотворих. И паки реку: се жертву умащенну окропих; се в огнь и в исоп вонзениу облекох; и горько плакася, еже о гресех родися в ризе хваления и в воню благоухания претворившу, одежды нетления возвестих.

Такоже и ко Ефесеонам. Камо лице препрославленно пригвоздишь? Како жену имаше лютейшу и златоукрашенну отженишь? Овому тринадесять и седмь проколол еси — овому жеи живот прияху, яко воистину препрославися.

Прости же меня, брате, тако воспоюще: к дщери небесной не припаду, к дщери Доримедонтовой не притеку, яко зол душа моя исполнися и восхотех премудр быти и шестопсалмие (сиречь 6 романсов) кончатн; а и то, брате, в «Норме» от сестер Маркисий воспоеннои, — Александре присночтимой быти надлежит, и то вем, яко старец в сновидении явися и абие прорекох. Ей Иоанне; во истину ти реку, угощеванию ны и не приложимся заутра и вечеря та чайная чаянна до седмицы наступающей отложенна есть.

Обнимем убо друг друга, да единомыслием исповемы и тако возопиим: алилуйя, алилуйя, алилуйя.

Пётр